Postupci i prakse u porodilištu, nakon rođenja deteta, imaju ključni uticaj na dojenje, bilo da je on pozitivan ili negativan. Dobre prakse podržavaju dojenje i omogućavajku majkama da uspešno započnu dojenja, kao i da duže doje svoju decu. Sa druge strane, loše prakse nepovoljno utiču na inicijaciju dojenja, doprinose nepotrebnom uvođenju dohrane i obustavljanju dojenja.

Boravak majke sa zdravim novorođenčetom u porodilištu je kratak (prosečno 2-3 dana nakon prirodnog porođaja,  4-5 dana nakon carskog reza) i može se činiti da je to premalo vremena za efikasnu pomoć i podršku majci. Iskustvo primene 10 KORAKA DO USPEŠNOG DOJENJA, koji se skoro tri decenije sprovode u porodilštima širom sveta, govori da su upravo ti prvi dani presudni za uspeh inicijacije dojenja, kao i za dužinu isključivog i ukupnog dojenja kasnije. Dokazano je da je uspeh bolji što se više koraka dosledno primenjuje u jednoj ustanovi. Svaki korak je važan, ali se posebno potencira važnost KORAKA 4 – Kontakt koža na kožu i prvi podoj u prvom satu nakon rođenja, KORAKA 6 – izbegavanje nepotrebne dohrane i KORAK 7- zajednički boravak majke i novorođenčeta. Ovo su ujedno i koraci čije sprovođenje predstavlja najveći izazov za ustanove.

ZAJEDNIČKI BORAVAK MAJKE I NOVOROĐENČETA

Prirodni instinkt majke i novorođenčeta je da budu zajedno posle rođenja; ne postoji razog da se zdravo novorođenče odvaja od svoje majke.

Zajednički boravak omogućava majci da razvija svoje materinske instinkte u vreme kada je hormoni njenog tela programiraju za tu novu ulogu.

Odlaganje ili ograničavanje zajedničkog boravka može da ima štetne posledice na uspostavljanje emocionalne veze i uspeh dojenja.

Prednosti zajedničkog boravka majke i novorođenčeta

• Novorođena deca bolje spavaju i manje plaču; tako se smanjuje i rizik od nepotrebne dohrane
• Dojenje započinje rano, uspešnije je i dugotrajnije, a deca brže dobijaju na težini
• Dojenje na zahtev je lakše kada je dete uz majku, a tako se stvara i veća količina mleka
• Majka stiče samopouzdanje negujući svoje dete; kad nauči da razume ponašanje deteta lakše i bolje zadovoljava njegove potrebe
• Majka vidi da je dete dobro i ne brine se da li plače dok je odvojeno od nje na odeljenju
• Dete je izloženo manjem riziku od infekcije nego kada je na odeljenju za novorođenčad
• Zajednički boravak podstiče uspostavljanje veze između majke i deteta

I majka koja ne doji dete (zbog kontraindikacija ili lične odluke) treba da bude uz svoje novorođenče

Rooming-in menja fokus osoblja: naša pažnja treba više da bude usmerena na pomoć i podršku majci- mi brinemo o majci, a ona o svom novorođenčetu.

Moguće prepreke za zajednički boravak majke i novorođenčeta

• Pomisao da to može biti zamorno za majku
• Potreba/ustaljena praksa odnošenja deteta na odeljenje radi medicinskih postupaka
• Uverenje da novorođenče treba kontrolisati
• Majke traže da se njihova deca odnesu na odeljenje, naročito tokom noći
• Osoblje smatra da nema dovoljno vremena (ili veština) da pomogne majkama i da je lakše dete odneti i zbrinuti na odeljenju.

Privremena razdvojenost majke i novorođenčeta

• Pomisao da to može biti zamorno za majku

Pokazalo se da majka bolje spava kada je beba pored nje; naravno, majci je potrebna podrška i razumevanje osoblja, i pomoć prilagođena njenom zdravstvenom stanju.

• Potreba/ustaljena praksa odnošenja deteta na odeljenje radi medicinskih postupaka

Ova praksa je dosta rasprostranjena, iako za nju nema medicinskog opravdanja. Treba nastojati da se nega novorođenčeta, pregled pedijatra i sve rutinske procedure (BCG vakcina, metabolički skrining) odvijaju u sobi gde majka i beba borave.

• Uverenje da novorođenče treba kontrolisati

Nakon procene vitalnosti na rođenju, najveći broj terminske i kasne predterminske dece može biti smešten sa majkom; i majka i novorođenče zahtevaju nadzor, posebno u prvom danu.

• Majke traže da se njihova deca odnesu na odeljenje, naročito tokom noći

Ako je majka informisana i razume prednosti zajedničkog boravka sa novorođenčetom, neće ni tražiti da se beba odnosi. Nekada je majci zaista potreban odmor od nekoliko sati (obilnije krvarenje, hipertenzija, operativno završavanje porođaja). Odmor majke ne znači i pauzu u dojenju; majci treba objasniti da se odmara ona, a ne dojka i redovno za to vreme nositi bebu na podoje.

• Osoblje smatra da nema dovoljno vremena (ili veština) da pomogne majkama i da je

lakše dete odneti i zbrinuti na odeljenju.

Vreme koje je na raspolaganju treba iskoristiti za edukaciju majke, a ona onda preuzima rutinsku brigu o novorođenčetu i tako štedi vreme zdravstvenih radnika. Za podučavanje majki važno je da imamo ne samo znanje, nego i veštine komunikacije, koje treba da budu  važan deo obuke zdravstvenih radnika.

Privremena razdvojenost majke i novorođenčeta

Nije uvek moguće da majka i njeno novorođenče budu zajedno. Ako je razdvajanje majke i deteta neophodno iz medicinskih razloga, potrebno je to evidentirati u detetovoj medicinskoj dokumentaciji. Treba nastojati da razdvojenost što kraće traje, a za to vreme majku podsticati i omogućiti joj da što češće vidi svoju bebu, ako je to moguće  i da započne izmlazanje mleka.

Bezbednost novorođenčeta – najveći rizik u rooming-u je od pada novorođenčeta ili majke - Stalno proveravati bezbednost opreme, pre svega krevetića za bebe Poseban nadzor majki sa povećanim rizikom  (anemija, preeklampsija, veće krvarenje tokom porođaja, prva tri sata posle epidurala, parenteralna primena antihipertenziva i dr.) -Nadzor obučenog osoblja svakih 30 minuta, posebno tokom noći i ranih jutarnjih sati!