Najviše podataka o bezbednosti primene antiepileptika u periodu dojenja postoji za valproinsku kiselinu i njenu natrijumovu so, karbamazepin, lamotrigin i fenobarbital. Dojilje, u terapiji epilepsije, često primenjuju više antiepileptika istovremeno i tada je potreban oprez zbog rizika od neželjenih efekata. 

Uopšteno se može reći da su antivirusni lekovi kompatibilni sa dojenjem zato što se ne izlučuju u mleko u visokom stepenu.

Racionalizacija upotrebe benzodiazepina posebno je važna u periodu dojenja. U slučaju neophodnosti primene, odluku o izboru leka treba doneti na osnovu poluvremena eliminacije i uticaja leka na laktaciju. Odluku treba usmeriti ka kratkodelujućim i benzodiazepinima za koje postoji više naučnih dokaza o bezbednosti primene tokom perioda dojenja.

Antibiotici su najčešće kompatibilni sa dojenjem. Za penicilinske, cefalosporinske, makrolidne, karbapenemske i aminoglikozidne antibiotike se smatra da su kompatibilni sa dojenjem, iako postoji rizik od pojave dijareje i reakcija preosetljivosti.

U postpartalnom periodu za lečenje hipertenzije se mogu koristiti uobičajeni antihipertenzivi, ali prednost treba dati primeni blokatora kalcijumovih kanala i inhibitora angiotenzin-konvertujućeg enzima.

Prehlada i grip su veoma česti, pa je upotreba dekongestanata i lekova za lečenje prehlade i gripa očekivana u periodu laktacije. U lečenju se prednost daje nefarmakološkim merama i terapiji nosne sluzokože i sluzokože ždrela lekovima sa lokalnim delovanjem, kao što su nazalni vazokonstriktori i kortikosteroidi u obliku kapi ili aerosola za nos, pastila i aerosola  za grlo sa lokalnim anestetikom, antibiotikom, nesteroidnim antiinflamatornim lekom.