S obzirom da je primena lekova u periodu dojenja u porastu, veoma je značajno razmatranje aspekta bezbednosti primene lekova na dojeno dete i procena mogućnosti za nastavak dojenja u toku terapije. Poznavanje delovanja leka, njegovih farmakokinetičkih karakteristika i neželjenih dejstava, gestacije i postnatalnog uzrasta su od suštinskog značaja za odgovarajući izbor optimalnog leka i nastavak dojenja.

Alkohol smanjuje proizvodnju mleka, a inhibicijom oksitocina smanjuje refleks oslobađanja mleka iz dojke.

Кonzumacija većih količina pića sa kofeinom može izazvati kod dojenog deteta nervozu, slabiji apetit, grčeve, poremećaj spavanja, anemiju.

Dim cigarete sadrži preko 4000 hemikalija, sadrže cijanid, olovo i čak 60 sastojaka koji izazivaju rak. Toksini iz duvana dospevaju u krvotok, a potom u mleko kojim se dete hrani.

Кonzumiranje marihuane kao i preparata na bazi njenog aktivnog, halucinogenog principa, delta-9-tetrahidrokanabinola (Tetrahydrocannabinol-THC), bilo „rekreativno“ ili u medicinske svrhe, dovodi do njegove pojave u mleku u malim količinama, ali i do negativnih efekata na dojeno dete.

Кontraindikacija za dojenje, kako zbog svih aspekata štetnosti ovih supstanci koje se pojavljuju u mleku tako i zbog nesposobnosti majke da se adekvatno brine o detetu dok je pod uticajem droge. Zabeležena su ozbiljna neželjena dejstva kod dojene dece koja su konzumirala mleko majki zavisnica ili bila izložena kokainu u okolini.