Redovna i pravilna primena lekova u terapiji astme je veoma važna u periodu dojenja. Generalno, upotreba lekova putem inhalacije smatra se kompatibilnom sa dojenjem jer je količina leka koji prelazi u sistemsku cirkulaciju mala, pa je izloženost dojenog deteta leku deset do hiljadu puta manja od izloženosti fetusa tokom trudnoće i može se smatrati klinički beznačajnom.

Svi lekovi koji se koriste u terapiji hipo- i hipertireoidizma su bezbedni za primenu u periodu dojenja. Levotiroksin se u malom stepenu i sporo izlučuje mlekom i otuda se smatra bezbednim za primenu u periodu dojenja.

Metode postpartalne kontracepcije mogu biti hormonske i nehormonske i ukoliko se primenjuju prema  smernicama, bezbedne su za majku i kompatibilne su sa dojenjem. 

Gastrointestinalni problemi kao što su dispepsija, gastroezofagealni refluks, gastroenteritis, opstipacija, hemoroidi, nisu retki kod dojilja. Za uklanjanje viška želudačne kiseline koriste se antacidi, koji se ne resorbuju ili imaju minimalnu resorpciju, pa njihovo prisustvo  u majčinom mleku nije verovatno i stoga se smatraju bezbednim za primenu tokom dojenja. Lekovi koji se koriste u terapiji gastroenteritisa većinom su kompatibilni sa dojenjem i bezbedni za dojeno dete.

Migrena je jedna od najčešćih formi glavobolje, a većina lekova koji se koriste u tretmanu i profilaksi migrene, iako pripadaju različitim farmakoterapijskim grupama, kompatibilni su sa dojenjem.

Imunizacija je važna kako za zdravlje majke, tako i dojenog deteta. U skladu sa preporukama Američke akademije za pedijatriju , jedina vakcina  apsolutno kontraindikovana u periodu dojenja je vakcina protiv velikih boginja, jer postoji teoretski rizik transmisije kontaktom sa vakcinisane dojilje na dete.  Preporučena je predostrožnost prilikom vakcinacije protiv žute groznice  ili odlaganje vakcine u periodu dojenja.