Neke namirnice češće izazivaju alergiju od drugih (riba, belance, kikiriki i drugo koštunjivo voće…). U cilju prevazilaženja ovog problema (sve češćeg kod dece) bilo je pokušaja da se alergije preduprede odlaganjem uvođenja ovih namirnica, međutim, ova strategija se nije pokazala kao uspešna. Slično je i sa glutenom, uzročnikom celijakije.

Period uvođenja nemlečne hrane je period brzog rasta i razvoja odojčeta. Težinu na rođenju beba udvostruči sa 5-6 meseci a utrostruči sa godinu dana; prosečno poraste 20-25 cm u prvoj godini; veoma je brz i rast glave, zbog brzog rasta i sazrevanja mozga. Odojčad su sklona anemiji i deficitu gvožđa, posebno deca rođena pre vremena, blizanci, deca rođena sa malom težinom, deca majki višerotki koje su rađale decu sa malim razmakom.

Ishrana i hranjenje su daleko više nego unos nutrijenata; to je prilika da se podrže mnogi aspekti razvoja deteta.

Odojčetu je potrebno mnogo energije, a kapacitet želuca je mali, pa mu je potrebno češće hranje- pet ili šest puta tokom dana. Između 6. i 8. meseca odojče treba da dobije 2-3 dodatna obroka. Uobičajene preporuke su da dobije jedan slan obrok, jednu voćnu kašicu i jednu kašicu sa žitaricama. Između 9. i 12. meseca broj dodatnih obroka je 3-4.

Odojče koje je na prirodnoj ishrani  trebalo bi da počne da uzima nemlečnu hranu u uzrastu od oko 6 meseci (preporuke SZO). Neke zemlje prepručuju da 5. mesecu počne da “proba” drugu hranu (davati samo po 1-2 kašičice nove namirnice pre podoja u prepodnevnim satima). Tek sa navršenih 6 meseci dete dobija ovu hranu svakodnevno kroz dva nemlečna obroka i jednu mlečnu kašicu.

Jedan od glavnih preduslova dobrog zdravlja je raznovrsna ishrana. Smatramo da se dete dobro hrani ako svakodnevno unosi namirnice iz svih pet grupa (mleko i mlečni proizvodi/ Voće/ Povrće/ Žitarice/ Meso, riba, jaja). Nije retko da dete uporno odbija neku od ponuđenih namirnica; važno je znati da se svaka namirnica može zameniti nekom drugom iz iste grupe.