Potrebno je vreme i strpljenje da dete ovlada novim veštinama. Posmatrajte svoje odojče i reagujte na njegove signale. Neka deca će radije jesti novu hranu posle podoja, kada nisu previše gladna. Hranite dete polako i strpljivo, prateći njegov/njen ritam. Isprobajte različite kombinacije namirnica, ukusa i tekstura da bi ste ohrabrili dete da pojede svoj obrok. Čekajte da dete prestane da jede pre nego što ga ponovo ponudite.

Meso se u ishranu odojčeta uvodi krajem šestog meseca. Meso je važan izvor protein, a pre svega gvožđa, cinka i vitamina B grupe. Dete 90% potreba za gvožđem mora da zadovolji nemlečnom hranom, a gvožđe iz životinjskih namirnica se mnogo bolje iskorišćava. Ćureće i jagnjeće meso su najbolji za početak, zbog najmanjeg rizika od alergijskih reakcija. Zatim se uvodi pileće i juneće, a svinjsko meso se ne preporučuje u prvoj godini. Supa u kojoj se meso kuvalo poslužiće da se obrok razredi do željene gustine, ali sama supa ne može da zameni meso.

Žitarice su obično prva hrana za odojče. One su odličan izvor gvožđa, vitamina B, i kalorija koje su bebi potrebne za rast i razvoj. Počinje se pirinčanim i kukuruznim žitaricama, jer su lako svarljive; nove preporuke za žitarice koje sadrže gluten (pšenica, proso, ječam, raž) je a se mogu davati od početka uvođenja nemlečne hrane, ali u prvim nedeljama u umerenim količinama.

Tokom generacija naš organizam prilagodio se na hranu koju su jeli naši preci na našem podneblju.

Odojče ima velike energetske i nutritivne potrebe, a mali kapacitet želuca. Zato mu je poptrebno češće hranjenje (na 2-3 sata).

Deca rastu i sazrevaju različitom brzinom. Znaci koja pokazuju da je dete spremno za uvođenje nemlečne hrane (obično su jasno ispoljeni u uzrastu od oko šest meseci): dete samostalno sedi i dobro kontroliše glavu, prinosi predmete i svoje ručice ustima da bi ih ispitalo (dobra koordinacija ruku, očiju i usta), ne izbacuje hranu jezikom iz usta nego je sposobno da je proguta, pokazuje interesovanje za hranu koju jedu ukućani.